Hipnoza jedne ljubavi-Dušan Kovačević-Zvezdara Teatar
O događaju:
Новa комeдија Душана Ковачевића.
Играју Љубомир Бандовић, Аница Добра, Нина Јанковић, Драган Петровић Пеле, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић
Награда „Мија Алексић“ за најбољу представу, 46. Дани комедија, Јагодина, 2017.
Награда „Миодраг Петровић Чкаља“, статуета „Јованча Мицић“ за најсмешнију представу по одлуци публике, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Душан Ковачевић
Награда за најбољи савремени домаћи комедиографски текст, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Драган Петровић Пеле
Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Писали су о представи
„Најновији комад Душана Ковачевића Хипноза једне љубави бајковита је мелодрамска гротеска која се превасходно бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планинчини, метафоричкој стрњици, у надреално извезеним околностима преплављујуће беде. […] Ковачевић тмурну друштвену реалност преобликује у питкију, подношљивију позоришну стварност. Али, иако је умешан тако да се лакше гута, његов драмски свет је вишеслојан, дубински амбивалентан и зато уметнички вредан.“ (Ана Тасић, Политика, више на линку)
„Хипноза једне љубави је комад зрелих година, одраз смиривања и свођења. То је идила – полуфантастика која се може причати унуцима пред спавање. Патриотски топао и у текстуалном облику – куцан фином ћирилицом – комад и на сцени задржава ауторову гордост и отмену оданост своме и домаћем. Мада и његови ликови емигрирају у туђе ледине. Најмекшим могућим наративом завапиће о нерођеној деци, празним школама, српској лепоти под страном окупацијом. Кад то каже мудрац Ковачевић, значи да је последњи час, уколико тај час није већ истекао.“ (Бранка Криловић, Дневник, РТС)
„Ово је комад о народу, говору, о тлу, о заборављаном језику љубави и природе, јер, Ковачевићева је теза, тек када се врате језику љубави и прихватања могу да оздраве, што се догађа и његовим јунацима у Хипнози једне љубави. Јер домовина је једна, али је језик љубави ипак универзалан, па чак и изнад ње.“ (Ана Вучковић, Радио Београд)
Душан Ковачевић
Реч писца
Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо.
,,Ovo je komad koji se dugo čekao, a još duže će se pamtiti. Pitanja koja drama nameće ostaju dugo u mislima. Rešenja koja su ponuđena nose isti naziv – ljubav."
Играју Љубомир Бандовић, Аница Добра, Нина Јанковић, Драган Петровић Пеле, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић
Награда „Мија Алексић“ за најбољу представу, 46. Дани комедија, Јагодина, 2017.
Награда „Миодраг Петровић Чкаља“, статуета „Јованча Мицић“ за најсмешнију представу по одлуци публике, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Душан Ковачевић
Награда за најбољи савремени домаћи комедиографски текст, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Драган Петровић Пеле
Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење, 46. Дани комедије, Јагодина, 2017.
Писали су о представи
„Најновији комад Душана Ковачевића Хипноза једне љубави бајковита је мелодрамска гротеска која се превасходно бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планинчини, метафоричкој стрњици, у надреално извезеним околностима преплављујуће беде. […] Ковачевић тмурну друштвену реалност преобликује у питкију, подношљивију позоришну стварност. Али, иако је умешан тако да се лакше гута, његов драмски свет је вишеслојан, дубински амбивалентан и зато уметнички вредан.“ (Ана Тасић, Политика, више на линку)
„Хипноза једне љубави је комад зрелих година, одраз смиривања и свођења. То је идила – полуфантастика која се може причати унуцима пред спавање. Патриотски топао и у текстуалном облику – куцан фином ћирилицом – комад и на сцени задржава ауторову гордост и отмену оданост своме и домаћем. Мада и његови ликови емигрирају у туђе ледине. Најмекшим могућим наративом завапиће о нерођеној деци, празним школама, српској лепоти под страном окупацијом. Кад то каже мудрац Ковачевић, значи да је последњи час, уколико тај час није већ истекао.“ (Бранка Криловић, Дневник, РТС)
„Ово је комад о народу, говору, о тлу, о заборављаном језику љубави и природе, јер, Ковачевићева је теза, тек када се врате језику љубави и прихватања могу да оздраве, што се догађа и његовим јунацима у Хипнози једне љубави. Јер домовина је једна, али је језик љубави ипак универзалан, па чак и изнад ње.“ (Ана Вучковић, Радио Београд)
Душан Ковачевић
Реч писца
Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо.
,,Ovo je komad koji se dugo čekao, a još duže će se pamtiti. Pitanja koja drama nameće ostaju dugo u mislima. Rešenja koja su ponuđena nose isti naziv – ljubav."